Prica jedne ptice

Kraj prozora stoji ona, sa osmehom do neba. Osmeh je emocija sa kojom se budi, ali i inspirise druge da budu srecniji i krenu novim putem. Mili, upire prst u osobu kraj sebe. Nisi se nasmejao, otkada si na nogama. Gubis srecu svojim ponasanjem.

- Znam.. Prosto ne smeje mi se svaki dan.

- Da, dragi, ali to sto se ti ne smejes, nije ti na korsiti, vec na nesrecu. Lose privlaci lose, a dobro - dobro.

On prilazi svome ljubimcu:

- Dodji... Svet, svet, svet ... Kada ces me obradovati prvim recima. Ma hoces. Naucices.

- Njoj nije potreban osmeh. Ona ima svoj svet, u kome nema zla koga su ljudi osmislili.

- Tako si slatka, obraca se ptici. Ocarana sam tvojim drzanjem. Tebi je to urodjeno, ne moras se uciti hodanju, niti lepoj odecu. Ne trebaju ti ni sesiri.

- Sesir, sesir, sesir, sesir...

- Pa, ti si draga moja naucila prvu rec. Hvala sto si me upristojila da prvi put cujem kako to ptica govori. Cujes li draga? Uci nas svome umecu. Hocemo li do obliznjeg brda, ali da povedemo i nju. Ma , koje bi joj ime nadenula? Kako da je nazovemo?

- U imenu ima toliko simbolike. Misli ti i mislicu ja, pa nacicemo vec resenje. Dok hodamo po vatri nasih zivota, nacicemo pravu rec. Izabracemo najbolje. Mislim... Isto privlaci isto. Hajdemo.

On uzima kavez sa pticom. Raduje se prvim recima svoga ljubimca.



Sledi nastavak price...