Oblaci

                                                            Oblaci                                       









                                                                    1





Tmurni kumulusi bacili su preuranjeni sumrak na grad. Promiču nebom, nošeni vetrom, kao neki neuhvatljivi titlovi na gigantskom ekranu. Samo je pitanje trenutka kada će sručiti kišu. Panika je zahvatila posetioce parka. Stazama žure parovi držeći se za ruke, bebe plaču iz kolica koje guraju njihove majke ili bake, prodavci rasklanjaju tezge.

Smiren i sada već usamljen, na betonskom platou u podnožju spomenika kojeg mnogi, ali ne i on smatraju simbolom grada, mladić posmatra kako se šetalište prazni. Retko mu se ukazuje prilika da na ovom mestu ostane sam, da može mirno da slika. Obično bi, tek što postavi papir, na omaleni portabl štafelaj i izvadi olovke i bojice, oko sebe već imao hordu znatiželjne dečurlije. Mrzeo je to. Mrzeo je decu koliko i njihove roditelje koji im prete batinama zato što smetaju ‘’čiki’’, mrzeo je sve one koji su nesvesni da mu upropaštavaju inspiraciju. I uistinu, samo je nešto poput ove najave nevremena moglo sve skupa da ih otera. Odavno ga nešto nije obradovalo više, od ovog stampeda šetača, prema izlazu iz parka.

Mladić oseti ozon u vazduhu i bi mu jasno da će uskoro ipak morati da krene. Ionako se već smračilo i ne vidi se gotovo ništa. Ipak, odluči da ostane još malo, ko zna kada će ponovo biti sam. Zagledan u oblake koji usporavaju ne nebu ružičato žute boje, trudi se da prenese sliku na papir što je moguće brže. Vetar jenjava i sparan vazduh mu postaje sve teži za udisaj. Negde severno odatle, blesnu prva munja. ‘’Nema sumnje’’, pomisli, ‘’pokisnuću kao pas’’ ali reši da sačeka i prve kapi.

Pogledu sa ovog mesta posvetio je desetine svojih radova. Najčešće je koristio voštane boje, sada je, pak, imao vremena samo za ishitrene krokije grafitom. I zaista, za njega je ovaj prizor bio jedinstven. Seti se reči, zaboravio je čijih, da je ovo ‘’najružniji grad podignut na najlepšem mestu’’. To ‘’najlepše mesto’’, ušće reka posmatrano sa tvrđave, odavno mu je dominintna inspiracija.

Nebom se prolomi prasak groma. Instinktivno, on pogleda u pravcu tutnjave i ostade zagledan. Oblaci su svojim položajem, formirali obrise neke čudne figure, nije odmah mogao da spozna koje. Oblik ostade nepromenjen još nekoliko trenutaka i on najzad shvati šta vidi . ‘’Štakor’’, reče naglas, poradovan otkrićem, ‘’pravi pravcati štakor sa sve njuškom’’. Oseti neko čudno uzbuđenje i promeni papir na štafelaju. Počeše da padaju prve krupne kapi kiše.



                                                              2



Nekoliko metara pod zemljom, tačno ispod mesta na kojem mladić žurno crta, odigrava se jedinstven skup. Čete pacova – mutanata naviru ka gornjogradskoj špilji, poprištu okupljanja prvog bataljona.

 



                                                              3



Naučnička radoznalost stvorila je prvog pacova uspravnog hoda. Nazvan je Rattus mutatio erectus. Alfa mutant dostigao je visinu od čitavih četrdeset santimetara i težinu od nepuna tri kilograma. Primećena je promena u čvrstini i oštrini zamorčetovih zuba, pogotovu očnjaka. Takođe, dlaka je postala gušća a razmak među prstima šape širi, što joj omogućuje veću funkcionalnost. Početna nesigurnost hoda na zadnjim nogama prevaziđena je uspešno, stalnim treninzima. Čitav projekat držan je u tajnosti, a jedinka strogo čuvana u laboratorijskim uslovima, sve do momenta kada je primećen njen nestanak. Istraga o tom slučaju ostavila je mnoge nedoumice za sobom ali zvanična i još uvek neopovrgnuta verzija glasi, da je greška, prouzrokovana ljudskim faktorom, isključivi uzrok  bekstva.







                                                                  4



Komandant bataljona, krupan štakor crne dlake i špicastih očnjaka koji štrče iz ustiju, sa vrha kamena, posmatra kako se pećina puni. Ne primećuje u masi nijednog saborca koji bi mu veličinom parirao. Ipak, zna da su mu najveći adut zubi, koji su kadri da prerežu i metal. Na njihovu oštrinu se nekoć čak i sam Alfa osvrnuo. Ponosan je na broj okupljenih kojima će kroz koji trenutak izdati prvo naređenje.





                                                                 

                                                                    5



Kiša je pretila da potpuno natopi crtež, kada je definitivno odlučio da krene. Ipak, uspeo je do kraja da precrta glavu te čudne prikaze. Na brzinu je ugurao papire u usku, plastičnu aktovku, a zatim sklopio štafelaj i zajedno sa ostatkom pribora smestio ga u ranac. ‘’Nikada nisam brže napravio crtež, oblaci su se raspršili posle samo nekoliko sekundi’’, pomisli dok se kretao betonskom stazom ka izlazu iz parka.







                                                                      6



Prvi bataljon se kreće u iznivelisanoj koloni od po četvoro u jednom redu. Marš je svakako neuporedivo sporiji nego kada bi se išlo četvoronoške.

Međutim, takav hod je već stvar istorije, a evolutivni napredak čitave vrste je nepovratan. U poređenju sa sadašnjim dimenzijama tela, njegovom snagom a naročito čvrstinom vilice, eventualna sporost  u kretanju u odnosu na raniji stadijum, postaje zanemarljiv nedostatak.

Komandant bataljona, okrenut licem ka koloni, korača unazad i nadzire disciplinu koja se čini besprekornom. 

   



                                             

                                                                    7



Mladić, sada već potpuno mokar od kiše, odlučuje da nastavi  peške sve do kuće. ‘’Već sam pokisao do gole kože, nema svrhe sada čekati na prevoz’’, ubeđivao se, dok je napuštao opustelu pešačku zonu grada. Pomišlja da se spusti u podzemni prolaz i tamo, zaklonjen, popuši cigaretu ali u trenutku odustaje i  prelazi na drugu stranu ulice. Prolazi pored internacionalnog restorana nezdrave hrane, preko puta kojeg grupica ljudi ispod betonskog svoda traži zaklon od kiše, i izbija na popločani trg dijagonalno od parlamenta.









                                                                    8



Uski kanalizacioni kanali kojima se kreće prvi bataljon prate u paralelnoj ravni mladićevu trasu kretanja.

Po prvi put, postoje bića koja hodaju uspravno iznad, kao i ispod zemlje.

Zbog nepovoljne konfiguracije terena formacija se promenila, tako da sada samo po jedan mutant korača u koloni.

Komandant poziva na istrajnost i disciplinu jer im šesti bataljon dolazi u susret i fuzija se očekuje svaki čas, a potom i ostvarenje velikog plana.





                                                                   



                                                                  9



Dok korača obodom parka, mladić zamišlja  tuširanje, topao čaj i krevet. Oseća  zadovoljstvo današnjim učinkom i ne primećuje da kiša postaje sve jača. U daljini, pas lutalica pretrčava prazni kolovoz.









                                                                10



Nekoliko metara ispod mladićevih stopa, prvi bataljon nailazi na široke špilje nekadašnjih rudnika. Komandant naređuje vraćanje na staru formaciju, jer ih malo deli od početka operacije. Nije mu teško da primeti da je moral trupa sve jači.







                                                             

                                                                11



Mladić prolazi pored masivne secesionističke zgrade, doma tri fakulteta i izbija na park kod stanice metroa. ‘’Još pet minuta i biću kod kuće’’, raduje se, ‘’samo da se i ostali radovi nisu navlažili od kiše.





                                                                  12



Komandanti salutiraju jedan drugome, bataljoni se sjedinjuju u diviziju. Podzemlje metro stanice vibrira od pokliča mutanata. Ostvarenje velikog plana počinje- invazija na nadzemni svet.





               

                                                                  13



Mladić stoji ukopan. Uz stepenice metro stanice, kroz odvode za ventilaciju, iz podzemne garaže, sa svih strana nadiru  džinovski pacovi pronoseći sablasni cijuk. Za tren oka već ih je nekoliko stotina na površini, preplavili su park i okolne ulice.





                                                           

                                                                  14



On pomisli na oblake kad mu špicasti očnjaci prerezaše vrat.